Srbijica

The Dissident Blog


20.10.2017.

Hvala svima!


Ne, nije mi rođendan a i ovo nije Facebook.

Popularnom frazom "hvala svima" normalni ljudi na društvenoj mreži zahvaljuju onima koji su im čestitali rođendan, obznanjujući time da je takvih čestitki bilo više nego što jedan uspešan čovek može da izdvoji od svog dragocenog vremena na slanje pojedinačnih zahvalnica.

Vreme je, kao što znamo novac, a disidenti nisu baš najnormalniji ljudi, što takođe znamo.

No, iako ja nisam, neko danas ipak jeste slavljenik.

Rođendan je Beogradu, na današnji dan oslobođen je jednog monstruoznog državnog sistema kakav je bio nacistički, i ja zahvaljujem svima koji su tome doprineli, gde su da su.

Hvala, drugovi!

Nameravala sam i da Beogradu poklonim ovde jednu pesmu za koju me je učiteljica svojevremeno bila odabrala da izrecitujem na nekom NOR jubileju koji se održavao u, mislim, SANU, ali pesmu ne mogu da nađem na internetu, a taj jubilej nije baš juče bio da bih se još uvek tačno sećala stihova koje sam recitovala uglednim zvanicama (svi su bili mnogo fini i nagradili me gromkim aplauzom na kraju, al' bakšiša nije bilo).

No, početka te pesme se ipak sećam:

"Velikom čoveku Beogradu, mladom (sada već) sedam decenija slobode, a starom mnogo vekova želim..."

Da odem iz njega zauvek.

Odavno Beograd i ja više nismo jedno za drugo.

p.s.
učiteljica bi bila ponosna da vidi u kakvog sam levičara, mondialistu i anacionalistu izrasla, a ove citate iz Kurana i uspehe u prljavim  kapitalističkim vodama privatnog biznisa bi mi, sigurna sam, oprostila, pošto mi je uvek na kraju sve praštala.

19.10.2017.

Prolaznici i Neprolaznici


Baš kao ni od prolaznika, o kojima sam pisala u prošlom postu, ni od nas Neprolaznika ne treba previše očekivati. Mogućnosti pojedinca su ograničene.

18.10.2017.

Dok prolaznici prolaze


Na današnji dan, pre 20 godina, u centru Beograda, jedan dečak je otišao u obližnju prodavnicu po sok.

Nikada se nije vratio.

Tučen je do smrti, na ulici (Jesam li rekla u centru Beograda? Jesam? Dobro.).

Oni koji su ga ubili nisu znali ko je, kako se zove, kuda se uputio... Sudeći po novinskim člancima koji su propratili događaj, ubili su ga zato što je imao malo više tamnog pigmenta u koži i kosi nego što ima prosečno dete u Srbiji.

Prolaznici su prolazili...

Prolaznici valjda zato i služe. Da prolaze.

***

I danas su ispred Drugog osnovnog suda u Beogradu prolazili prolaznici.

Prošla sam i ja.

Onda sam zastala.

Pa sam se vratila.

Pa sam stajala i gledala.

Pa sam shvatila da ne znam šta mogu da uradim, što neki nazivaju "ne mogu ništa da uradim", iako to dvoje nije isto.

Pa sam prešla na plato ispred Hrama, sela na klupu i gledala fontanu.

Pa sam se čudila zašto prolaznici samo ne prolaze, nego prolaze i gledaju me.

Pa sam shvatila da naočare za sunce skrivaju samo od onih koji su ispred, a oni koji nailaze sa strane mogu da  vide.

Pa sam prestala da plačem da bi prestali da me gledaju.

Ona tamo, preko, što sam je malo pre toga videla da sedi na pločniku na pola metra od ulaza u sud, bila je mlada, raščupana, i u iscepanim farmerkama. On je imao oko dve godine. Pričala je nešto usporeno, nerazumljivo, kao da je pijana ili drogirana. Onda više nije ništa pričala, samo je nešto mumlala i tresla ga. Nije plakao. Nije se opirao trešenju (sa takvom pasivnošću pred zlostavljanjem bio bi idealan građanin zemlje Srbije, pa ga ne bi čerečili po sudovima kao mene... možda će i biti... ako kojim čudom uspe da preživi detinjstvo... tačnije, ono što mu je dato umesto detinjstva).

Onda sam shvatila da nisam plakala zbog njega nego zbog sebe.

Nakon tog nemog krika "Zaštooooo?", koji uvek ispustim na prizor zlostavljanog deteta, ja ustvari uvek zaplačem zbog sebe.

***

Ako je nekome bitno, i to dete čije sam zlostavljanje danas posmatrala je Rom.

Ako je nekome bitno, majka malog Dušana, onog sa početka posta, koji je ubijen pre dvadeset godina na današnji dan, ubila se nakon njegove smrti.

Ako je nekome bitno, jezik koji govorimo i za Dušanovu majku i za onu što je danas ispred suda mumlajući tresla dete, ima istu reč.

Majka.

Tako zovu i onu iz čije sam utrobe tog davnog  novembarskog dana u porodilištu u Višegradskoj izgurana na svet.

Prolaznici, jebi ga.

Od prolaznika ne treba previše očekivati.


in memoriam Dušan Jovanović 1984 - 1997


16.10.2017.

Pesma nad pesmama


"Postavlja se pitanje kako je «Pesma nad pesmama» mogla naći mesto u zbirci svetih knjiga." - Wilfrid Harrington, Uvod u Stari Zavjet / Ivo Andrić, Istorija i legenda, eseji

 hint: peta pesma, šesnaesti stih, čitanje u originalu, na hebrejskom

 

16.10.2017.

1


"Nisi ti na nebu sam, bogova je povazdan, s nekim ću se već nagoditi..." - Ciga optimista


Toliko problema za rešavanje a glava jedna. Jedina.
p.s.
od one božje pomoći najavljene u Kuranu još uvek ni traga

13.10.2017.

Petak 13-ti (dan kao stvoren za bogohuljenje)


"
Zar misliš da ćeš ući u raj, a da nisi bio podvrgnut iskušenjima kojima su bili podvrgnuti oni pre tebe? Njih su satirale nemaština i nevolje i bili su uzdrmani do te mere da su čak i poslanik i oni koji su s njim verovali zavapili: "Kad će već jednom ta pomoć od boga?" Nesumnjivo, božja pomoć je blizu." - Kur'an 2:214

Svi lideri, vodje, starešine, svi prvi medju jednakima ili medju nejednakima, okruženi su ulizicama i poltronima. Onima koji ne dovode u pitanje ništa što dolazi od vodje, već se uvek slažu i potvrdno klimaju glavom. Tako je odvajkada bilo. Tako je, po svemu sudeći, bilo i tada. Jasno je da u datom trenutku pokraj Muhameda nije bilo nikoga ko je bio voljan da mu ukaže na činjenicu da je "blizu" relativan pojam.

p.s.
osvrćem se oko sebe tražeći pomoć, od pomoći ni traga, da je blizu zar mi ne bi bila u vidokrugu?

12.10.2017.

Şu Türk mü?


"Svima koji biraju tursku okupaciju želim da brzo upoznaju pravo prve bračne noći, veštinu šetanja opanaka i ugodan boravak na kocu." - Siniša Kovačević, dramski pisac, povodom jučerašnjeg srdačnog dočeka Tajipa Erdo'ana u Srbiji

Food for thought:

Šta ako ste Vi, gospodine Kovačeviću, potomak jedne baš takve noći?

Pe'sto godina vaistinu nije malo, a Turci, znam iz iskustva, znaju da budu baš ljubazni, slatkorečivi i darežljivi prema ženama.

Jedna noć lako može da dobije reprizu, a kondoma i kontraceptivnih pilula u ono vreme nije bilo, ako m' razumete šta 'oću da kažem...

11.10.2017.

I ja isto


... mislim da je prethodni post za brisanje.

Ali to ne znaci da cu da ga izbrisem.

Jer, kao sto kaze drevna narodna izreka stanovnika Roca Redonda ostrva:

"Ko nikad od sebe nije napravio budalu taj ko da nije ni ziveo."

11.10.2017.

OženiJo se!


Leleeeee!

OženiJooooo  se!

On se aman aman oženiJo!

Maločas, evo, saznadoh da se oženiJo.

Doduše, i onda je on biJo oženjen, ali ovo je druga. To jest, treća. Treća zvanična.

I kako sad da pišem post čija je tema uporedna analiza nepravednih (EU) i korumpiranih (srpskih) sudova kad se on opet oženiJo... jaooooooo!

Srbijice, da nisi malo zalutala? Ovo je, da te podsetim, disidentski blog posvećen kritičkoj analizi jedne društvene zajednice. Koga ovde boli uvo što se neki tvoj "on" oženio?

Nisam, čitaoče, zalutala, post je skroz u skladu sa temom bloga.

Jedan škrti, lažljivi, severnoevropski efebofil sa mlitavim pišom se oženiJo po treći put, a časni, potentni domaćini iz srpskih sela ne mogu da nadju ni prvu nevestu.

Pa kako onda da se ne sekiram?

Deca se ne radjaju. Sela postaju pusta. Mali poljoprivredni proizvodjači nestaju.

Jel misliš da je meni svejedno kad kupim kilo nečega što spolja liči na paradajz a unutra pola neko belo-zeleno sundjerasto tkivo koje odmah isečem i bacim, a pola nešto što nema ni miris ni ukus paradajza?

U ime srpskih seljaka dižem glas protiv njegove ženidbe!

10.10.2017.

Eto vam ga na (izvol'te)!


“Ne ubijajte žene, decu, stare, nemoćne..."
- Abu Bakr al-Siddiq, prvi kalif


Ne razumem srBske patriJote koji ovih dana, nakon jedne oslobadjajuce presudei iz Haga, jadikuju po drustvenim mrezama.

Ako je neko stvarno ratni zlocinac, koji je ubijao i decu, zar bi pravda bila zadovoljena time sto bi on sledecih X, ili XX godina, leskario uz tri besplatna obroka dnevno, cit'o novine, gled'o TV i kartao se sa sebi slicnima.

Igrom slucaja znam jednu Budalu (svakodnevno se vidjamo u ogledalu) koja je svoju dugogodisnju borbu za institucionalnu pravdu, to jest, pravdu iskazanu u sudskim presudama, skupo platila. I sto je jos gore, tom se placanju kraj ne nazire... Ta mi je Budala par exellence rekla da porucim svojim citaocima:

"Ne trazite Pravdu po sudovima, jer ona od njih bezi ko od kuge."

I da nakon toga obavezno napomenem:

 "Budite i vi kao Pravda. Bešte od sudova ko od kuge! Od ovih balkanskih pogotovo, ti su najopasniji na celom kontinentu."

O da, naravno da je lakse lakse prosipati cinjenice i dokaze po nekakvim pravnim podnescima, sa kojima ce oni kojima su namenjeni dupe da obrisu, nego uspostavitii svoj sopstveni sud, doneti sopstvenu presudu i organizovati njeno izvrsenje... Samo, ako izaberes taj (naizgled) laksi put, cemu onda kukanje i jadikovanje kad nastupi to brisanje dupeta sa tvojim dokazima, sa Istinom koju si dokazao.

Mi pisci svoje boli, stradanja i izgubljene bitke pretvaramo u knjizevnu gradju. Neki od nas cak svoja traumaticna zivotna iskustva fino unovce u vidu nekog nacionalnog ili internacionalnog bestselera. Ali onaj ko nema nameru da napise kafkijansku knjigu o uzaludnosti trazenja pravde po sudovima (na primer onima u Republici Srbiji) zaista po tim sudovima nema sta da trazi.

Pogotovo ne Pravdu.


Stariji postovi


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
13102

Powered by Blogger.ba