Srbijica

ultra-disidentski blog


07.09.2019.

Da li je kasno da postaneš ono što si mogao da budeš?



Za one koji su se oglušili o upozorenje i ipak videli fotografiju iz prethodnog posta...

Svi, to jest, velika većina nas će se složiti da je žena sa fotografije, koliko god bila u teškoj situaciji (finansijskoj, emotivnoj, kojekakvoj...) ipak mogla da izabere neku manje mučnu, manje ponižavajuću formu egzistencije.

A šta je sa nama samima?

Da li je život koji živimo najbolji mogući od svih života koji su nam na raspolaganju?

Ako nije - šta onda?


***

Ko želi (besplatno) poster kao ovaj na slici može da mi piše na accidentalprofiler at gmail dot com. Nije u pitanju fizički proizvod već JPG fajl dimenzija 3000 x 3000 px rezolucije 300 dpi što je dovoljno za štampanje kvalitetnog zidnog postera u štampariji ili na kućnom štampaču.

Izbor fontova prikazan je na drugoj slici (poslati redni broj fonta).

Za one kojima engleski nije jača strana moguća je i srpska (južnoslovenska) verzija koja glasi  "Nikad nije kasno da postaneš ono što si mogao da budeš".

Ukoliko duže vreme ne odgovorim na porudžbinu to verovatno znači da sam opet u zatvoru.

(i po ugledu na Kristijana Golubovića primam od fanova uplate za kantinu :))))


***

Summa summarum:

Onaj ko kaže da je Srbijica trećerazredni bloger  koji mora da kupuje čitaoce kojekakvim fribijima potpuno je u pravu.

Onaj ko kaže da je Srbijica nesvakidašnji m.a.r.k.e.t.i.n.š.k.i. talenat koji je u potpunosti zaslužio sve one stipendije, oslobađanja od plaćanja školarine i finansijske potpore što ih je podobijao u mladosti (Univerzitet u Beogradu, Fakultet za menadžment "Braća Karić", Saatchi & Saatchi, Republika Austrija, Soroš fondacija...) takođe je u pravu.

Onaj ko kaže da je Srbijica jedna podmuklica koja pod krinkom oproštajnog poklona čitaocima ustvari vrbuje kupce za neki svoj budući biznis sa motivacionim posterima - i taj je u pravu.

Kao i sve ostalo u životu i mišljenje o Srbijici je stvar tačke gledišta. Osim kad je stvar korupcije, trgovine uticajem i narudžbine.

I za kraj:

Onaj ko smatra da je Republika Srbija septička jama planete, crna rupa koja svoje istaknute pojedince, elokventne erudite natprosečnog koeficijenta inteligencije sa dugogodišnjom ličnom istorijom borbe za ljudska prava, izlaže stalnim šikaniranjima, zastrašivanjima, hapšenjima i jezivim višemesečnim torturama, lepi im etikete kriminalca i osobe opasne po okolinu, te im tako, u eri razmene informacija između država, uskraćuje ono poslednje od svih prava - pravo da od nje pobegnu, taj je, želim  i trudim se da verujem, istomišljenik sa većinom budućih čitalaca moje buduće autobiografije.

Ovom dugom ali dovoljno razumljivom rečenicom okončavam svoje sedmogodišnje pisanje na srbijica.blogger.ba..

Nastavljam na nekoj drugoj, stabilnijoj platformi, na šta me je, osim činjenice da ova platforma cenzuriše reč m a r k e t i n š k i (pretvara je u reč xafsinški)  podstakla ona nekadašnja "arhivirajte svoje postove, gasimo se" i "ipak se ne gasimo, kupila nas je srpska firma" poruka.

To što na situaciju od pre nekoliko godina reagujem tek sad pokazuje koliko sam spora, inertna i statična.

Sušta suprotnost onome što bih želela da budem.

Ali kao što piše na posteru, još uvek, i zauvek, do poslednjeg udaha, imamo šansu da postanemo željena verzija samog sebe.








07.09.2019.

Kainothophobia VS Coprophilia


Beograd, maj 2019., Vojnomedicinska akademija, grupna psihoterapija


Dr. Tepšić:
"Šta dobijate ostankom u toj situaciji?"

Pacijentkinja:
"Ništa."

Dr Tepšić:
"Pa mora da nešto dobijate čim ostajete."


***


Svi mi



govnjivim državama (ili "državama")

govnjivim porodicama (ili "porodicama")

govnjivim brakovima

govnjivim vezama

sa

govnjivim radnim mestom

govnjivom stručnom spremom

govnjivom finansijskom situacijom

govnjivim navikama

govnjivim trošenjem slobodnog vremena

govnjivim komšilukom

govnjivim sustanarima

govnjivim načinom ishrane

govnjivom telesnom težinom

govnjivom fizičkom kondicijom

govnjivim zdravljem

govnjivim raspoloženjem
.
.
.

šta mi to dobijamo pa ne menjamo?

Osim dvoje koji su na terapiji bili zbog depresije izazvane gubitkom voljene osobe, svi ostali članovi grupe, destine njih koji su u periodu mart-maj prošli kroz dnevnu bolnicu VMA, bili su u situacijama koje je moguće promeniti.

A nisu ih menjali.

Umesto toga došli da se leče od posledica dugotrajnog bivstvovanja u tim situacijama.

???

Fenomen je još intrigantniji ako se uzme u obzir da je jedan broj njih bio iz redova specijalaca (pripadnika Specijalne brigade Vojske Srbije) koji bi, pretpostavljam, sa znanjem i iskustvom koje poseduju (padobranstvo, ronjenje, oružje, eksplozivi...) mogli bogatstvo da zarade kao instruktori u nekoj nouveau riche bliskoistočnoj smrdiji ili kao vlasnici firmi za obezbeđenje u nekoj lepoj zemlji visokog životnog standarda.

Umesto toga oni ostaju tu gde jesu, da rade dodatne poslove kao šoferi u Nemačkoj ili kao gorile u lokalima beogradskih kriminalaca, da bi mogli da otplate stambeni kredit ili vode porodicu na letovanje (jer je supruga nezaposlena).

I da svoje svoje psihičke tegobe pripisuju nepodnošljivoj situaciji na poslu i mobingu.

Ako je dijagnoza kainotofobija (patološki strah od promene), šta je terapija?

I da li se baš sve može objasniti kainotofobijom ili tu ima i elemenata koprofilije (uživanja u govnima)?


p.s.
čitaocima sa osetljivim želucem savetujem da ne skroluju dole prema fotografiji










































02.09.2019.

Reci mi ko ti je hejter pa ću ti reći ko si ti


Na moje učtivo formulisano pitanje (persiranje se podrazumeva) šta je navodi da svakoga ko želi da je sluša  (takvih, ruku na srce, nema mnogo) ubeđuje da sam "teška narkomanka" odgovorila je kratko i jasno: "Marš!"

Nisam uzvratila, a mogla sam, i to na nekih 4-5 jezika.

Možda sam pogrešila, možda nisam, stvar je subjektivne procene.

Za nekoga je blam imati koeficijent inteligencije 120 a razmenjivati pogrdne reči sa nekim čiji ne prelazi 70, za nekog drugog je pak blam emjulejtovati zapadnoevropsku učtivost dok te neka balkanska neandertalka zasipa verbalnim govnima.

Blam svih blamova je nesumnjivo sa takvom se uopšte upuštati u razgovor, osim ako si espajering profajler, pa ti je svaka međuljudska komunikacija prilika za učenje i dodavanje novih informacija u lični katalog profila ličnosti.

Zabavno je posmatrati kako dotad razgoropađena babuskera na pomen advokata, tužbe zbog povrede časti i ugleda i zahteva za odštetu (kleveta jeste 2012. godine dekriminalizovana ali parnicu je još uvek moguće pokrenuti) naglo prelazi u ja-nisam-pomenula-tvoje-ime-ja-i-ne-znam-kako-se-ti-zoveš-ti-mene-uopšte-ne-zanimaš fazu.

Bilo kako bilo, pomenuti događaj za mene je još jedan u nizu dokaza da je hejtere nemoguće izbeći.

Možeš biti neko ko ima toliku averziju prema hemiji da radije trpi bolove nego poseže za analgeticima, to hejtose neće sprečiti da pričaju da si narkoman (i to teški!).

Možeš biti neko ko se od tinejdžerskih dana (i bolnog gubitka voljene osobe) zalaže za uvođenje singapurskog krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na trgovinu narkoticima (meaning, smrtna kazna) to hejtose neće sprečiti da pričaju kako prodaješ drogu.

Možeš biti neko ko agituje da zabrana takozvanog fizičkog kažnjavanaj dece ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, puki prepis zakonodavstva civilizovanih zemalja po sistemu vidla-žaba-da-se-konji-potkivaju-pa-i-ona-digla-nogu, već da zaživi u praksi i postane deo nacionalnog mentaliteta kao što je u Skandinaviji, to hejtose neće sprečiti da pričaju kako pretiš da ćeš da ubiješ neko dete (mada to već prevazilazi hejt i zalazi u psihopatiju i monstruoznost).

Mnogo toga ne možeš ali jedno možeš.

Možeš je da se postaraš da među tvojim hejterima nema dobrih, inteligentnih i obrazovanih ljudi.

Nije lako ali trudim se.

p.s.
Priloženu fotografiju viđala sam na netu u raznim varijantama. Umesto Grčka pisalo je katkad Albanija, katkad  Hrvatska, Meksiko... ali nikad Švajcarska, Švedska, Austrija, Norveška, Island...

Baš kao što je rečenica iz naslova intrigantna tema za psihologa, za sociologa bi prisustvo ili odsustvo nadzornog sistema u vidu dokonih baba kao indikator životnog standarda i BND-a bio interesantno otkriće.

Dok se približavaš svom habitatu, praćen budnim okom nekog bapca iz prizemlja, ni ne slutiš da od tog naoko beznačajnog bapca zavisi tvoj bankovni konto.

A uporedna analiza zemalja  pokazuje upravo to. U zemljama gde ordiniraju svevideće i sveznajuće komšiluk-babe nema love, i vice versa, u zemljama visokog životnog standarda upadljivo je njihovo odsustvo.

Ne sumnjam da veliki broj čitalaca od prve dve fotografije podilazi jeza, i da bi pre bili pod svevidećim očima komšiluk-baba nego pod svevidećim okom Velikog Brata, ali prelaz iz jedne vrste nadzornog sistema u drugi nameće se kao neophodan faktor prelaza iz nazadne zemlje jada, bede i korupcije u futurističku zemlju blagostanja.

p.p.s.
Englesku verziju ovog posta, uz svojevrsnu uporednu analizu, nameravam da objavim na sajtu medium.com. Ne znam kako da pribavim fotografije koje bi ilustrovale članak jer nijedna pretraga Shutterstock-a i sličnih sajtova ne izbacuje ništa suvislo za termin "dokone babe iz komšiluka" . Ukoliko neko od čitalaca ima ili može da uslika fotografiju visoke rezolucije kojom bi se čitaocima zapadnih zemalja adekvatno dočarao ovaj balkanski fenomen stanovnika u poodmaklom životnom dobu koji udruženi u male lokalne čopore skeniraju okolinu, neka mi piše na: accidentalprofiler at gmail dot com. Moguć je otkup fotografije uplatom preko Paypala kao i zamagljivanje lica u Photoshop-u.




07.08.2019.

Posle sedmog avgusta - osmi


Po već ustaljenoj tradiciji (OK, pleonazam), u periodu od četvrtog do sedmog avgusta većina srpskih medija barem jedan članak ili prilog posveti Srbima prognanim iz Hrvatske.

Srbe prognane iz Srbije niko ne pominje.

Pritom ne mislim na one koji su se iselili motivisani većiom zaradom i boljim životom tamo negde. To nisu prognanici, to su iseljenici, i ima ih svaka zemlja na svetu.

Ne, pod prognanicima, ili budućim prognanicima, mislim na nas koji čačnemo tamo gde se većina ne bi usudila da čačne...

... na nas koji uz pomoć kancelarije Rodoljuba (nomen est omen) Šabića pribavimo dokaz da su transkripti koje nam je državna institucija izdala - falsifikat

... na nas koji, ignorišući moguće posledice, predamo svojevrsnu repliku na sudsko rešenje (pravo na žalbu nemamo jer nam je izrečena opomena)  u kome doslovce napišemo da sudija u obrazloženju rešenja bezočno laže

... na nas koji se ne pojavimo na ročištu na kom treba da svedočimo o protivpravnim radnjama pripadnika MUP-a i pravosuđa, jer nas, kao slučajno, nekoliko dana pred ročište uhapse i smeste iza rešetaka

...na nas za koje pulenko (aka pripravnik) "advokatske" kancelarije Dobričanin Zore, lica sa Blicove liste "50 najmoćnijih žena u Srbiji", pred sudijom, sudskim većem i prisutnim strankama, samouvereno izjavi da nećemo svedočiti ni na sledećem ročištu "jer je sređeno" da iza rešetaka ostanemo da daljnjeg ("sređeno", reče mlađani Stanisavljević, ne trepnuvši)

... na nas čiji biološki otac,  prenebegnuvši činjenicu da sa njim ne govorimo još od svojih ranih tinejdžerskih dana, upre svu svoju usahlu staračku snagu da izjava nadobudnog pulenka uđe u zapisnik sa ročišta (u koji sudija tvrdokorno odbija da je unese), te da na taj način dopre do... do... do... na pitanje do koga bi ta izjava trebalo da dopre pa da mafijaška sprega advokata, policije, tužioca, sudija i veštaka dobije svoj sudski i medijski epilog ni on sam ne zna odgovor

...na nas koje lica u civilnoj odeći, automobilom bez službenih obeležja, sprovode u Centralni zatvor i usput nam isporuče "pozdrav" od javne tužiteljice, slučajno one iste studirala-četvorogodišnji-pravni- fakultet-deset-godina Stajkovac Mirjane, protiv koje smo godinu dana ranije podneli pritužbu Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima iznevši njene kriminalne postupke i zloupotrebu službenog položaja u cilju pribavljanja imovinske koristi za prijateljicu Dobričanin Zore (ishod pritužbe krajnje predvidliv: nju negde na putu između ministarstva, predsednika suda i tužilaštva pojede maca, a njenog podnosioca pojede mrak)...

...na nas koie bez ikakvog dokumenta, jednom usmenom rečenicom, izrečenom nakon jednomesečne torture iza rešetaka, liše celokupne odeće, obuće, dokumenata, novca, stambenog prostora i svega što je po zakonu naše, a čiju nam neotuđivost i slobodno korišćenje garantuje Ustav...
 
...na nas koji izmrcvareni tim višegodišnjim lišenjem celokupne imovine.skupljamo puževe po kišnim makiškim livadama u cipelama koje skoro da više nemaju đon, a imale su ga šest godina ranije kada su lica u policijskim uniformama pristigla u naš, primera radi, petosoban stan i nakon višeminutnog neuspelog ubeđivana rekla: "Jel ti hoćeš da pođeš sa nama ili nećeš?" (neću, jer je efektnija scena da me vi uhvatite pod mišku i odvučete do vozila, a što su scene efektnije to se memoari koji ih sadrže bolje prodaju - fakat, mene preduzetnički duh ne napušta ni u najtežim životnim trenutcima )
.
.
.
Srećan nam Osmi avgust, dan svih izbeglih iz Srbije.


01.08.2019.

ribice i Ribetina


Znaš one manekenke što ih niko nikada nije video na modnoj reviji, niti u Vogue-u, Harper's Bazaar-u, L'Officiel-u ili bilo kom sličnom magazinu...

Još manje ih je video u tolikoj meri da bi se top modelingom kao izvorom prihoda mogao objasniti njihov envy-inducing lajfstajl - brendirana garderoba, nakit, putovanja, automobili, odsedanja u luksuznim hotelima...

E pa sa tom vrstom manekenki isto je kao sa lopovima.

Ako ih uhapse znači da su radile na sitno.

Sitne ribe.

Ribice.

Pouka koja se može izvući iz priloženih fotografija - sve je stvar tarife.

Ako kradeš, radi to na veliko, ako se kurvaš - ditto.

U suprotnom rizikuješ da te uhapse.

***

Post posvećujem Dušku Jovanoviću, ubijenom istraživačkom novinaru iz Crne Gore.





















28.07.2019.

Add to cart


"Following her high school graduation, Maggie Doyne took a "gap year" to travel. In Nepal, she met six-year-old girl, who was barely surviving on the few rupees she earned by breaking stones in a dry riverbed and selling them. Doyne helped girl go to school, paying for her tuition, uniform, and books. Doyne used $5,000 she had saved from babysitting to help even more children."

A mogla je da doda još $31 200, kupi sebi Hermes tašnicu, pa da se slika za Instagram.






25.07.2019.

Maldivi


Borba za ljudska prava je kao narkomanija. Zarekneš se "neću više", al' jebiga. Porok je jači.

A jesam pokušala.

"Ne gubi vreme, ne možeš ništa da promeniš."

"Pogledaj kako pametni ljudi uživaju na Instagramu... Maldivi, beli pesak i tirkizno more... puca im prsluk za neko tamo maloletno seksualno roblje"

"Luzeru, opameti se, krajnje je vreme! Svi iz tvoje srednje škole sigurno su već kupili barem auto, ako ne i stan."

"Koliko si samo dragocenog vremena potrošila na mlaćenje prazne slame... Ishak Alaton je u tvojim godinama bio milioner!"

"Jel nemaš dovoljno svojih problema pa si tovariš tuđe?"

"Ti bi opet malo do CeZe-a, a? "

"Aloooo, budalooooo!
.
.
.

Džaba glas razuma, porok je jači.

Prestaću kad umrem. Sve ostalo je samozavaravanje.

A i ti Maldivi su dosadni upičkumaterinu. Ne znam nikoga ko je o Maldivima napis'o best-seller. Dok je u CeZe-u svaka nova cimerka nova priča i potencijalni literarni materijal.

Eto, baš se nešto setih one izblajhane Romkinje u supersoničnim Najkama, što joj je muž držao Zemun i Novi Beograd, i što je pre svakog pretresa imala dojavu. I tog puta je isto imala, i sve je lepo na vreme sklonila, al zaboravila ono nešto malo što je bila sakrila u zvučnik...

Kako u Srbiji ljudi padnu zbog sitnice, pa to je...

I onda ih zatvore u istu ćeliju sa nekom tamo paranoidno-šizofrenom ludačom koja je tu dospela jer je snimila kako negovateljica u Domu za nezbrinutu decu zlostavlja štićenike i fotografiše ih, strahujući da ih ona to fotografiše za neku potencijalnu prodaju (ču', za prodaju... deca... i to u Srbiji... šta sve tim ludacima neće pasti na pamet).

Pa aj ti sad idi na Maldive.


p.s.
Nemojte me pitati šta je "dojava" dok si ne pribavim još neki pasoš osim srpskog. Posle pitajte.

p.p.s.
Kao i svaki komentar koji podstiče na akciju i nemirenje sa statusom quo, i ovaj dole prikazani je cenzurisan. Na srpskim medijskim internet portalima provereno prolazi samo jalova kuknjava, žalopojke i defetizam.









16.06.2019.

Pa ti vidi


"İnsan yaşadığı yere benzer" - Edip Cansever "Mendilimde kan sesleri"


19.01.2018.

Oglas


Menjam blog sa 15 499 poseta za kartu u jednom pravcu. Destinacija nebitna.

19.01.2018.

Hatch


 "You had to be that person to become this one." - Rupi Kaur

I have to be this person to become that one.


Stariji postovi


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
25590

Powered by Blogger.ba